Илија Башићевић Босиљ

Илија Башичевић Босиљ  рођен је 18. јула 1895.године, од оца Димитрија и мајке Руже ( рођ. Станојевић )

Основну школу похађао је у Шиду ( у то време она је трајала четири године). По завршетку школовања укључио се у рад на породичном имању. Готово цео свој живот Илија се бавио земљорадњом и сточарством. За време Другог светског рата са своја два сина борави у Бечу и тада обољева од туберкулозе.

По завршетку рата, породица остаје без земље. Губитак земље, као и нарушено здравље, које га је спречавало да ради теже физичке послове, доводе Илију  у ситуацију да има слободног времена које , као човек који је био изузетно вредан, мора нечим  да испуни. 1957. године настаје прва Илијина слика – кућни свеци Кузман и Дамјан. У почетку је Илија радио цртеже и гвашеве, да би временом почео да слика уља на различитим материјалима ( дрво, платно, лесонит, картон, стакло, секурит.)

Опус Илије Башичевића Босиља може се разврстати у неколико већих тематских целина: најбројније су слике са мотивима из Библије ( нарочито Стари завет и  Откровење Јованово ), потом следи циклус инспирисан српским народним епским песмама, митовима и легендама. Циклус Илијада, назван по уметнику, а не по Хомеровом епу, уметников је обрачун са људском глупошћу, дволичношћу и лицемерјем. Бројан је и циклус са ликовима из животињског света у коме су најбројније птице, нарочито паунови, али и нестварна бића са људским телима и животињским главама и обрнуто.На послетку следи циклус везан за летећа, астролошка бића.

Карактеристика Илијиног сликарства је, пре свега, да оно није дескриптивно . Оно је најчешће алегорија, врло слојевита. Код Илије нема перспективе, позадине слика су углавном једнобојне, врло ретко испуњене благо таласастим линијама ( уметник их је називао ,,паје,, ). Најупечатљивије на његовим сликама је свакако двоглавост или дволичност фигура, како људских, тако и животињских.

Сам уметник то објашњава  речима да се он лично у току свог живота уверио да су сва божија створења на овом свету марамице са два лице, да једно лице приказују пред светом, а друго, право крију и само ретки имају прилику да га виде. На Илијиним сликама посматрач није сигуран да ли гледа у представу анђела или савременог космонаута, цара Лазара или краља Илијине Илијаде, домаће, дивље или апокалиптичне животиње. У тумачењу његових слика често нам помажу називи које је он сам давао својим сликама.

Илија Башичевић Босиљ преминуо је 14.маја 1972.године у Шиду

На Трећем Тријеналу наивне уметности у Братислави 1972.године, Илији је постхумно додељено признање међународног жирија за достигнућа на плану наивне уметности.

2007.године часопис Raw Vision ( добитник награде УНЕСКА за најбољи часопис о уметности на свету ) уврстио је Илију Башичевића Босиља у 50 водећих уметника тзв. аутсајдер арта у  свету

 


.....Тешко је познати живот, а сликати је лако. Треба сам започети, после иде само. Слаже се једно на друго и, кад свршиш слику, видиш да је на њој све шарено као у животу и да свака истина има два лица....

miso kovacic ilija

... Пошто сам сељак , више пута бејах питан  да ли волим природу и све видљиво. Истину говорећи, ја никад нисам о томе размишљао, можда ми за то живот није дао времена и прилику. Живот је марама са два лица, и врло особита.

Опширније: Илија о себи и сликарству


Музеј наивне уметности "Илијанум"
Светог Саве 5 22240 Шид
Поставио и одржава Шидски портал™