Фантастика Илије Босиља

Богат сликарски опус Илије Башичевића Босиља подељен је у циклусе у зависности од тема које су представљане на сликама. Најбројнији је циклус АПОКАЛИПСА са темама из Библије, одмах за њим, по бројности је циклус означен од стране уметника словом Ф 

( ФАНТАСТИКА ), потом следи циклус ИЛИЈАДА, који је аутор духовито назвао по свом имену и нема никакве везе са Хомеровом Илијадом, потом циклус ЛЕТЕЋИ, циклус ПТИЦЕ, те циклус означен словом Г, у коме су заступљене теме из свих претходно наведених циклуса, али су у овом циклусу оне рађене техником гваша.

Пред вама се налазе слике из циклуса ФАНТАСТИКА, наравно само оне које се налазе у фонду музеја. Реч је о 32 слике, од којих је 30 слика рађено техником уља на различитим подлогама ( платно, лесонит, стакло ) , док су преостале две рађене техником гваша на картону.

Фантастика Илије БосиљаМотиви на сликама Илије Босиља нису уобичајени за једног наивног сликара, али мотиви фантастичног, односно симболичног нису његов " изум "- они постоје од како постоји и наивна уметност. На већини Илијиних слика из овог циклуса нису мотиви оно што је фантастично, него су у питању иреални ( фантастични ) односи форме и садржине уметничког дела.

"... С првим кораком у кући Илије Босиља у Шиду човек се нађе усред његове уметности: зидови улазне собе, од таванице до пода, носе пет слика које је одабрао да с њима проводи живот, а гостима да оглашавају његово поимање света. Три од њих су историјске, надахнуте народном епском песмом. Извео их је живим бојама на белом окреченом зиду. Прва од улаза је Косовски бој или Милош убија Мурата; друга представља кнеза Лазара и кнегињу Милицу у владарском орнату с крунама, док Лазар, као знак свог пострадања, држи одсечену главу под десном руком; трећа слика, на супротном зиду, има за тему нејаког Уроша,односно причу о Марку Краљевићу и његовој пресуди на коме је Царство, а урађена је према народној песми Урош и Мрњавчевићи. На главном зиду окачена је таписерија Бачиначки брест, изаткана у своје време према његовој истоименој уљаној слици: око грана сасушеног, огољеног дрвета подигла се граја чудноватих птица и звери, с два тела и са две главе, док се уз стабло пење гуштер. Човек и жена, обоје с два лица као Јанус, стоје испод дрвета. Једна птица с људском главом долеће и нешто јавља жени. Бачиначки брест хоће, очигледно, да буде и рајско дрво добра и зла, а жена као да је Ева коју чудна птица наводи на зло; испод њене сукње се искрада зелена змија и свија уз стабло сикћући на једну птичицу...

...Кад се неко у својој кући окружи сликама чије су теме подтакнуте епским предањем,народним обичајима, веровањима и култовима, онда је извесно да је у његовом духовном хоризонту популарна историја – она која се више преноси усменим путем, него штампаном речју- играла пресудну улогу. Они који су познавали Илију Башичевића веле да је волео и тражио да му се читају народне песме о Косову и Краљевићу Марку....

...Сличан је случај и са многобројним представама српских владара и великаша, и онда кад су они бивали насликани у паровима, и кад би били учесници у већим композицијама. Њихови орнати и круне, накит и инсигније, ослоњени су на изгледе са средњевековних фресака. Илија их је могао позајмити и с многобројних репродукција из часописа, календара и новина. Они су се разликовали од уобичајених слика владара и великаша у српском живопису из 18. и 19. века по зидовима и иконостасима цркава и манастира у Подунављу и Посављу. И у овом случају Илија је мењао, прерађивао, допуњавао тако да се губио некадашњи смисао,а добијао нов, његов лични. Прошлост је изгледала сасвим друкчије код Илије – разиграна, витешка и позлаћена као икона – различита од оне какву је приказивала историјска наука." ( ИСТОРИЈСКА САМОСВЕСТ ИЛИЈЕ БОСИЉА, Војислав Ј. Ђурић, Мој отац Илија – нацрт за антимонографију, стр.29)

Иако је овај циклус означен као Фантастика, теме које су најчешће обрађене на сликама нису само фантастични призори, овде су и слике инспирисане српским средњевековним митовима и легендама, као и догађаји и личности везане за Косовску битку.Наравно, на овим сликама Илија врло слободно интерпретира призоре из народних песама, приповедака и историјских казивања.

Српски средњевековни владари и цареви, краљице, принцезе, принчеви и виле ( Кнез Лазар, Цар Душан, Краљевић Марко, Симонида, Јефимија, Вила Равијојла ) на Илијиним сликама представљени су на исти начин као и библијске личности у циклусу који обрађује библијске теме, дакле као и Мојсије, Ное, Илија Громовник... Управо то је и разлог зашто је посматрачу, за боље разумевање сваког дела битан назив којим аутор уводи гледаоца у свој свет. Из назива је видљиво да постоји јака литерарна позадина слика из овог циклуса, но без обзира на то што је увек присутна фабула, на Илијиним сликама нема наративности, оне нису дескриптивне, него углавном симболичне.

"Међу причама, као и у литератури коју је читао, значајно место заузимају приче из националне историје. Тренуци који су се показали као преломни за српску историју, описани у књигама и опевани у епским песмама, мотиви су бројних Илијиних слика. Илију су мотивисали само неки догађаји, на пример Косовски бој, Марко казује на коме је царство, Нејаки Урош, те је њих изнова осликавао, док га мноштво других догађаја није инспирисало. Избор мотива није насумичан него промишљен, говори о Илијином интересовању за проблем добра и зла, како на земљи тако и на небу, што говори о оштрини његове мисли и побија етикету наивног човека или наивног сликара." ( СВЕТ ПО ИЛИЈИ, Ивана Башичевић, Свет по Илији, стр.16.)

Једна од најпознатијих слика Илије Башичевића Босиља, а која припада циклусу Фантастика је свакако слика Бачиначки брест. Ево шта о овој слици каже Ивана Башичевић, унука уметникова, у монографији Свет по Илији :

"... Као младић Илија је био пастир. У босутским шумама проводио је дане и ноћи. Остајало се по две,три недеље изван куће и живело у шуми. У тим ноћима, пастири су причали приче. Илија је слушао приче, реалне и, још чешће, надреалне. "Бачиначки брест" је једна од тих прича коју ће касније осликати. Током Првог светског рата, враћао се с фронта један војник и, негде близу Шида, уморан од пешачења, легао је да се одмори испод једног старог дрвета. Био је то познати бачиначки брест. Кад је заспао, указала му се група девојака, у дугим белим хаљинама, које су играле око њега. Једна му је пришла и замолила да им свира, дала му је гајде и тако је, у песми и свирци, протекла ноћ. Кад су се зачули први петлови, виле су нестале, војник се пробудио, а у устима му је била ножица од јарета како је дувао гајде. Илији је та прича остала дуго у сећању, па је насликао слику Бачиначки брест. Слику с мноштвом свакојаких бића која седе на гранама бреста. А нема
вила. Опет Илијина верзија, а не приказана прича." ( СВЕТ ПО ИЛИЈИ, Ивана Башичевић, Свет по Илији, стр.16.)

Као и у свим Илијиним циклусима и у циклусу ФАНТАСТИКА на сликама видимо фигуре постављене на слику плошно, без перспективе. Оне као да су разбацане у простору у коме не важе закони гравитације какви важе на земљи. Оно што је можда мало другачије у овом циклусу у односу на друге то је да се ликови на сликама, нарочито историјски, ипак могу лакше идентификовати и без помоћи назива слике, по неким личним одредницама ( Кнез Лазар који држи своју главу, Краљевић Марко - једина фигура са брковима...)

Бројни су уметници са ових наших простора који су црпели инспирацију за своје стваралаштво из националне историје и народних предања. Сваки уметник је то чинио на себи својствен начин, доносећи пред очи посматрача херојске догађаје и личности, величанствене и достојанствене владарске фигуре, али код свих њих постоје заједнички именитељи који се понављају на фигурама и ликовима владара, хероја, хајдука, јер се сматрају веродостојним за оно време ( изглед одеће, фризуре, оружја...).

Међу свим тим представама, свакако најаутентичније су Илијине и њиховој магији вас препуштамо овом изложбом.

 


Музеј наивне уметности "Илијанум"
Светог Саве 5 22240 Шид
Поставио и одржава Шидски портал™