ples

ГВАШЕВИ ИЛИЈЕ БОСИЉА

Циклус слика Илије Башичевића Босиља означен од стране аутора словом Г издвојен је од осталих циклуса не по темама које су обрађене на делима, него по техници којом су дела изведена. У питању је циклус од 37 слика урађених претежно техником гваша на папиру или картону – 32 слике, док су две рађене тушем, две оловком, а једна комбинацијом туша и оловке.

На сликама из овог циклуса, који је, дакле одређен техником којом су дела урађена, срећемо фигуре из Библије, Илијине Џигураше, ликове из Фантастичног света Илије Босиља, његове Птице, Летеће, Звери ( не, није правописна грешка, то су све Илијини циклуси означени почетним словима Б, И, Ф, П, Л и З ).

„...Онда су се појавили проблеми на прстима. Прсти су отицали, били су болни. Изгледа де је кожа сељачке руке подносила без роптања земљу, коњску и кравску балегу – али хемију не. Саветовао сам оца, у улози кућног лекара, да се за неко време окане сликања, тј. да избегава контакт са растварачима и уљаним бојама, евентуално да покуша да слика неко време само са воденим бојама. Тако је и било.“ (Башичевић 1995: 8.)

Слике из циклуса Г по годинама из фонда музеја ( у загради су подаци о укупном броју дела из овог циклуса узети из монографије Мој отац Илија – нацрти за антимонографију ) :

1957. - 9 слика; ( 57 )
1958. - 1 слика; ( 23 )
1959. - 1 слика; ( 21 )
1960. - 4 слике; ( 32 )
1961. - 3 слике; ( 27 )
1962. - 5 слика; ( 37 )
1963. - 3 слике; ( 45 )
1964. - 4 слике; ( 69 )
1965. - 0 слика; ( 46 )
1966. - 1 слика; ( 37 )
1967. - 2 слике; ( 13 )
1968. - 1 слика; ( 5 )
1969. - 2 слике; ( 14 )
1970. - 1 слика, ( 24 )
1971. - 0 слика; ( 46 )
1972. - 0 слика; ( 1 )
слике без датума настанка – 0 слика; ( 5 )

Најпотпунији попис комплетног стваралаштва Илије Башичевића налази се у монографији Мој отац Илија – нацрт за антимонографију . У њему су пописана укупно 502 дела сврстана у циклус Г – ГВАШЕВИ И ЦРТЕЖИ како је наведено у монографији.

Највећи број слика из овог циклуса настао је 1964. године

Не постоји податак да је Илија прво радио скице за своје слике сликане уљем, тако да су ови гвашеви готове слике. Можда је гвашеве радио нпр. зими, када је сликао у кући у којој није било места за сликање великих формата.?
Изложбом слика и публиковањем пратећег каталога циклуса Г ( гвашеви ) Илије Башичевића заокружујемо причу коју смо започели 2010. године са циљем да јавности презентујемо целокупан уметнички фонд који се чува у Музеју наивне уметности „Илијанум“.

gvasevi katalog  Циклус који се налази пред вама у овом каталогу је циклус који је издвојен од осталих циклуса не по темама које су обрађене на делима, него по техници којом су дела изведена. У питању је 37 слика урађених претежно техником гваша на папиру или картону – 32 слике, док су две рађене тушем, две оловком, а једна комбинацијом туша и оловке.

Најпотпунији попис комплетног стваралаштва Илије Башичевића налази се у монографији Мој отац Илија – нацрт за антимонографију . У њему су пописана укупно 502 дела сврстана у циклус Г – ГВАШЕВИ И ЦРТЕЖИ како је наведено у монографији. По том попису највећи број слика из овог циклуса настао је 1964.године, потом следи ( по бројности гвашева ) 1957., па 1965., 1971., 1963. … И ови подаци нам потврђују сазнања до којих смо до сада дошли о Илији, а то је да је код њега правило да нема правила. Наиме, било би врло лако и логично закључити да је Илија у почетку свог стваралаштва радио најпре техником гваша, која је у сваком случају мање захтевна него уље, па да је након стицања одређене сигурности у стварању прешао на сликање техником уља, али то са Илијом није случај. Он је стварао по неком свом ритму, у складу са својим тренутним потребама да одређене теме наслика у одређеној техници.

На сликама из овог циклуса, који је, дакле одређен техником којом су дела урађена, срећемо фигуре из Библије, Илијине Џигураше, ликове из Фантастичног света Илије Босиља, његове Птице, Летеће, Звери ( не, није правописна грешка, то су све Илијини циклуси означени почетним словима Б, И, Ф, П, Л и З ). Са зида нас гледају Мојсије, Усуд, Југовића мајка, и друге фигуре са којима смо се већ сретали гледајући фантастична Илијина уља.

На први поглед може да изгледа да су неки од ових радова заправо скице за дела која ће касније бити урађена техником уља, међутим у свим до сада објављеним монографијама, студијама, чланцима итд. о Илији не постоји податак да је уметник радио скице за своја дела. Стога ми ова дела третирамо као готово уметничко дело. С обзиром да нам је познато да Илија није сликао у атељеу ( није га ни имао ), него на дворишту када је лепо врема, можда можемо да претпоставимо да су дела рађена техником гваша настајала углавном у зимском периоду када је сликао у кући и где није било простора за рад на великим форматима какве је Илија волео да слика.

На једном месту у монографији Мој отац Илија – нацрти за антимонографију Илијин млађи син Војин пише: „...Онда су се појавили проблеми на прстима. Прсти су отицали, били су болни. Изгледа де је кожа сељачке руке подносила без роптања земљу, коњску и кравску балегу – али хемију не. Саветовао сам оца, у улози кућног лекара, да се за неко време окане сликања, тј. да избегава контакт са растварачима и уљаним бојама, евентуално да покуша да слика неко време само са воденим бојама. Тако је и било.“ (Башичевић 1995: 8.) Не знамо када се ово збило, да ли на самим почецима Илијиног уметничког пута, или касније, тако да није могуће рећи ни да ли су ти проблеми били „кривци“ за увођење технике гваша у Илијино стваралаштво или је то напросто била Илијина жеља да ствара и неким другим техникама а не само уљаним бојама.

На крају крајева, када су слике из овог циклуса у питању, као и уосталом и када су сва дела Илијина у питању, није ни најмање важно зашто су настала баш у том периоду и зашто баш том техником. Важно је да смо и ми као музеј који баштини Илјина дела, као и љубитељи Илијиног сликарства богатији за дела која плене својом свежином, имагинацијом, колоритом...

Уживајте у још једном сегменту Илијиног стваралаштва који је пред вама

 


Музеј наивне уметности "Илијанум"
Светог Саве 5 22240 Шид
Поставио и одржава Шидски портал™